Slovačka gimnazija “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu

Slovačka gimnazija “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu 
(u sadašnjosti Gimnazija “Jan Kolar” sa domom učenika u Bačkom Petrovcu)

 
Osnovana je 1. oktobra 1919.godine, izrasla je u to vreme iz takoreći dvestagodišnjih privrednih i kulturnih tradicija jugoslovenskih Slovaka. Njenu prvu zgradu su izgradili 1923. godine iz sopstvenih dobrovoljnih sredstava, uz finansijsku pomoć Vlade ČSR i Slovaka u Americi i Kanadi, i u značajnoj meri vlastitim dobrovoljnim radom meštana Bačkog Petrovca.
 
Gimnazija je postala značajna kulturna ustanova Slovaka u Jugoslaviji. Ovde je počela radna trasa mnogih akademaca i doktora nauka koji rade i deluju u Srbiji i Slovačkoj Republici, brojnih naučnih i prosvetnih radnika, umetnika i inženjera.
Iako je osnovana za potrebe slovačke manjine i sve do danas bila jedina gimnazija sa slovačkim nastavnim jezikom, ona se nikada nije zatvarala u uzane nacionalne okvire. Uvek je komunicirala sa svojom okolinom, i dok je tražila optimalna rešenja otvarala je i srpska odeljenja.
Karakteristične osobine u radu gimnazije su, pored dobre materijalne osnove i kvalitetne nastave, i raznovrsne vannastavne aktivnosti učenika i profesora: učenička udruženja, stručne, umetničke i sportske sekcije. Sekcija Sladkovič deluje bez prekida od 1. oktobra 1925. godine do danas i zahvaljujući njemu još živi slovačka literatura u Srbiji.
U okviru gimnazije školske 1947/48. godine osnovana je i Učiteljska škola, što je imalo veliki značaj za sudbinu Slovaka koji žive u Vojvodini u kontekstu poznavanja, širenja i obogaćivanja vlastite kulture, jezika i identiteta. Učiteljsku školu je do 1965.godine., kada je njena aktivnost prestala, završilo preko 200 slovačkih učitelja. Ova škola je nastavila sa radom od školske 1998/99.godine od kada postoji istureno odeljenje Učiteljskog fakulteta iz Sombora na slovačkom jeziku.
 
U školskoj godini 1997/98. počeo je sa radom i moderan Dom učenika, izgrađen uz finansijsku pomoć vlada Slovačke Republike i Rebublike Srbije. Omogućava studiranje Slovacima iz cele Vojvodine, i pored toga što njegov kapacitet nije dovoljan za potrebe i interes učenika, koji bi želeli da pohađaju ovu školu.
 
Opremljenost gimnazije ispunjava zahteve moderne škole. Tu su kabineti prirodnih nauka, dve računarske učionice, stalna izložba posvećena biologiji, takođe biblioteka sa preko 27000 knjiga i galerija likovnih radova, tu je spomen-soba koja podseća na ne tako davnu istoriju XIV VUSB. Učenici mogu da se bave sportom na školskim sportskim terenima: rukometom, fudbalom i košarkom.
 
Gimnazija je od početka osnivanja do kraja školske godine 2007/2008. apsolvirala više od 3700 učenika. Velika većina apsolvenata gimnazije je uspešno završila visoko i više obrazovanje.
 
U skladu sa svojom naprednom tradicijom gimnazija se i danas trudi da se uključi u najsavremenije pokrete. Škola je postala jedan od regionalnih centara za usavršavanje nastavnika. Učitelji su osnovali Asocijaciju slovačkih pedagoga.
 
Regionalni centar za usavršavanje nastavnika je osnovan u školi 2000. godine. To je rezultat prirodnog toka učešća škole u projektu OPEN SOCIETY FUND “treći milenijum” od 1997. godine, kada je Fond opremio školu najsavremenijom računarskom tehnikom. Njegov cilj je uvesti nove tehnologije i načine komunikacije u nastavni proces i proširiti njihovu primenu na što veći broj predmeta.
 
Gimnazija je tako postala mesto za:
  • razvoj programa zahvaljujući kojem profesori koriste računarsku tehnologiju i internet u nastavi;
  • izradu edukativnih programa povezanih sa usavršavanjem metodologije nastave i nastavnih sadržaja.
 
Asocijaciju slovačkih pedagoga osnovali su učitelji gimnazije u martu 2001. godine sa ciljem da se kontinualno posveti slovačkom školstvu u Vojvodini i da doprinosi poboljšanju njegovog kvaliteta. Kao osnovne ciljeve je postavila:
  • izraditi (delimično ili potpuno) nastavne osnove nastavnih predmeta, koji direktno utiču na jezički, nacionalni i kulturni identitet vojvođanskih Slovaka (slovački jezik, istorija, muzička, likovna kultura i drugi) na svim školskim nivoima;
  • uskladiti njihov sadržaj tako da se pojedini predmeti međusobno dopunjuju i da se sadržaji pored uzajamnog preplitanja ne dupliraju;
  • pripremiti konkretne prezentacije pedagoško - metodičke obrade gradiva iz svih predmeta;
  • koristiti savremene metode i nastavna sredstva. Na realizaciji ovih ciljeva stalno raditi.